На Кајмакчалану Срби одали почаст својим погинулим војницима – 110 година од велике битке.

Са посебним пијететом и у присуству високих српских званичника, 30. септембра одржана је комеморација на врху Кајмакчалана, поводом 110. годишњице историјске битке из 1916. године.

На врху Кајмакчалана, месту на којем је пре 110 година исписана једна од најзначајнијих страница српске војне историје, окупили су се Срби који су се попели на планину како би одали почаст својим погинулим војницима.

Овогодишњи јубилеј имао је посебан значај, јер се навршило 110 година од битке на Кајмакчалану. Званична церемонија одржана је код капеле Светог Илије, на самом врху планине, уз полагање венаца и одавање почасти српским војницима који су изгубили животе у жестоким борбама 1916. године.

Церемонијом је руководила министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, Милица Ђурђевић Стаменковски, која је представљала Владу Србије.

Комеморативни програм започео је дан раније, 29. септембра, парастосом и полагањем венаца на Српском војном гробљу у Битољу. Церемонији су присуствовали представници српске државе, Народне скупштине, Војске Србије, борачких организација и српских удружења, као и министар Владе Северне Македоније.

Присуство Срба на врху Кајмакчалана 30. септембра није било само обележавање једне војне или историјске годишњице. Био је то чин сећања на хиљаде војника који су погинули у борбама током Првог светског рата.

Кајмакчалан, на надморској висини од око 2.500 метара, заузима посебно место у српском историјском сећању. Срби га називају „Капијом слободе“, јер је његово освајање у септембру 1916. године представљало важну прекретницу у напредовању реорганизоване српске војске, након трагичног повлачења преко Албаније и боравка на Крфу.

Дана 30. септембра 1916. године српске снаге успеле су да коначно потисну бугарске јединице са врха Кајмакчалана. Битка је имала огромну цену у људским животима и дубоко се урезала у колективно сећање српског народа.

Данас, 110 година касније, врх Кајмакчалана и даље представља место ходочашћа и сећања. Срби из земље и дијаспоре, заједно са планинарским друштвима и представницима државних институција, и даље се пењу на планину како би одали почаст онима који се никада нису вратили са фронта.

У суровом планинском окружењу, на више од 2.500 метара надморске висине, сећање на људе који су страдали пре више од једног века и даље живи.

И сваког 30. септембра врх Кајмакчалана поново постаје место сусрета историје и садашњости — место где сећање не бледи, већ се преноси на нове генерације.